Energetska efikasnost je upotreba manje količine energije (energenata) za obavljanje istog posla, odnosno funkcije (grejanje ili hlađenje prostora, rasveta, proizvodnja različitih proizvoda, rad Automobila,…)
Energetska efikasnost postaje sve uticajniji faktor naročito u projektovanju rasvete. Veoma je važno voditi računa da ono što je lepo i funkcionalno bude i energetski efikasno. To znači da treba projektovati tako da ne dođe do nepotrebnog razbacivanja i preosvetljavanja, kao što je osvetljavanje praznih prostora ili nebitnih delova prostorije, odnosno, da ne dođe do nepotrebnog razbacivanja energije korišćenjem mnogo više svetla nego što je potrebno, iz isključivo estetskih razloga.
Najnovije tehnologije su produžile vek sijalica, smanjile njihovu potrošnju i omogućile da oblikujemo izvor svetla prema potrebi. Projektant konstantno treba da prati razvoj tehnologije čitanjem stručnih časopisa, odlaskom na sajmove i kontaktom sa proizvođačima. Odnos između projektanta i proizvođača je nezaobilazan i dvosmeran, jer proizvođači rasvete od projektanata crpe ideje za nove proizvode.
Objekti na kojima je prioritet energetska efikasnost u osvetljenju su fabrike, skladišta ili poslovni prostori, kojima je važno da energetskom efikasnošću smanje troškove. U tom smislu treba napomenuti da je 20% od svakog računa za struju, u stvari, potrošeno na osvetljenje.
Jedna od mera koja se može primeniti kako bi se poboljšala energetska efikasnost rasvete je i primena inteligentnih elemenata upravljanja rasvetom – HOME AUTOMATION.
Zahvaljujući razvoju elektronike i senzora, moguće je primeniti različite oblike upravljanja a neki od najčešćih su putem detekcije dnevnog svetla, detekcije pokreta, detekcije prisutnosti u prostoriji. Detekcijom i merenjem količine dnevnog svetla, gašenjem ili smanjenjem osvetljenja u prostoriji moguće je postići odgovarajući nivo svetlosti po danu bez nepotrebnog rasipanja električne energije. Ovakav sistem može da u potpunosti isključi svetlo ili da ga dimuje i tako smanji nivo osvetljenja na zadovoljavajući. Detektori pokreta najčešće se koriste u spoljnoj rasveti noću. Kad registruju pokret aktiviraju vremensku kontrolu osvetljenja koja određeni vremenski period drži rasvetu uključenom. U kombinaciji s detektorima dnevnog svetla može se postići energetski efikasno upravljanje spoljnom rasvjetom tako da se ona automatski pali samo noću i samo kad je registrovala prisutnost osobe. Osim za spoljašnju rasvetu, detektori pokreta mogu se koristiti i u retko korištenim prostorijama kao što su podrumi, stepeništa ili ostave.
Sistem upravljanja rasvetom moguće je izvesti tako da bude integrisan u sistem za inteligentno upravljanje a sve sa ciljem upravljanja rasvetom kako bi se smanjilo nepotrebno rasipanje električne energije i povećao komfor stanovanja. Ovakvim sistemom se štedi i do 35% električne energije koju rasveta troši, produžava se radni vek izvora svetla pa samim im se ostvaruje i ušteda na održavanju.